Gotovo svako dete koje odraste uz psa čulo je bar jednom rečenicu: „Operi ruke posle što si mazio psa!“
Decenijama unazad, ova preporuka bila je gotovo zlatno pravilo higijene. Međutim, danas, kada znamo mnogo više o veterini, zdravlju i preventivnoj zaštiti kućnih ljubimaca, vreme je da razdvojimo činjenice od predrasuda.
Da li su psi zaista prenosnici bolesti ili je u pitanju mit koji je davno trebalo da zaboravimo.
U nastavku donosimo stručno objašnjenje, naučne činjenice i savete veterinara o tome kada je maženje pasa potpuno bezbedno, a kada ipak treba biti oprezan.
Mit koji se prenosi generacijama
Navika da se ruke obavezno peru posle kontakta sa psima potiče iz vremena kada psi nisu bili tretirani, vakcinisani ili redovno negovani.
Pre nekoliko decenija, psi su se uglavnom čuvali napolju, često su jeli ostatke hrane, nisu dobijali antiparazitne tretmane i imali su čest kontakt sa lutalicama.
U takvim uslovima, rizik od prenosa parazita i bakterija bio je stvaran, i zato je savet da se ruke peru bio opravdan.
Ali danas, situacija je potpuno drugačija:
- Vlasnički psi su vakcinisani i redovno očišćeni od unutrašnjih i spoljašnjih parazita.
- Većina njih živi u kući, spava na krevetu i ima gotovo sterilne higijenske uslove.
- Hrane se kontrolisanom hranom, ne skupljaju otpatke i ne kontaktiraju sa lutalicama.
Zbog toga se pitanje postavlja drugačije:
Da li je i dalje potrebno prati ruke posle maženja psa koji živi u kući?
Istina: kod zdravih i tretiranih pasa – rizik praktično ne postoji
Ako vaš pas redovno ide kod veterinara, prima vakcine, ima zaštitu od buva, krpelja i glista, i ne jede sirovo meso – rizik od zaraze je gotovo nepostojeći.
Veterinarske studije pokazuju da je kod takvih pasa mogućnost prenosa bolesti na ljude manja nego kontakt sa, recimo, ručkom u restoranu ili novčanicom.
Šta to konkretno znači?
- Ako se pas neguje i tretira, na njegovoj dlaci se ne zadržavaju bakterije opasne za čoveka.
- Redovno kupanje i održavanje čistoće smanjuje prisustvo mikroorganizama na minimum.
- Kontakt poput maženja, igranja ili čak spavanja u istom prostoru nije rizičan.
Dakle, maženje psa nije opasno – naprotiv, dokazano deluje blagotvorno na naše zdravlje.
Zdravstvene koristi maženja pasa
Naučna istraživanja potvrdila su da maženje psa ima brojne psihološke i fizičke koristi za čoveka:
- Smanjuje stres i nivo kortizola.
- Povećava nivo serotonina i dopamina – hormona sreće.
- Snižava krvni pritisak i puls.
- Jača emocionalnu povezanost između čoveka i životinje.
Dakle, dok su se ranije plašili bakterija, danas znamo da kontakt sa psima može poboljšati mentalno i fizičko zdravlje ljudi.
Kada postoji rizik?
Naravno, postoje situacije kada oprez i dalje ima smisla.Rizik od infekcija se povećava u sledećim slučajevima:
- Psi lutalice – mogu nositi unutrašnje parazite (npr. gliste) i spoljašnje (buve, krpelje).
- Psi koji jedu sirovo meso – moguće je prisustvo bakterija poput Salmonella ili E. coli.
- Psi koji borave u prirodi bez zaštite – veća verovatnoća za kontakt s krpeljima i glodavcima.
- Neredovno kupanje i tretiranje – omogućava razvoj mikroorganizama u dlaci.
U ovim slučajevima, perite ruke nakon kontakta, posebno pre jela ili dodirivanja lica.
Psi lutalice – pravi izvor rizika
Dok su vlasnički psi uglavnom bezbedni, psi lutalice i dalje mogu predstavljati rizik jer:
- Nemaju zaštitu od parazita i buva.
- Nisu vakcinisani protiv zoonoza (bolesti koje prelaze sa životinja na ljude).
- Često dolaze u kontakt sa zaraženim životinjama ili otpadom.
Kontakt s lutalicom ne mora odmah biti opasan, ali ako dođe do ogrebotine, ujeda ili dodira sa ranom – obavezno posetite veterinara ili lekara.
Koje bolesti se teoretski mogu preneti?
Iako je rizik mali, neke bolesti koje se prenose sa životinja na ljude (tzv. zoonoze) i dalje postoje:
- Besnilo – ekstremno retko kod vakcinisanih pasa, ali smrtonosno kod zaraženih lutalica.
- Ehinokokoza i toksokaroza – parazitske infekcije koje mogu doći preko izmeta pasa koji nisu tretirani.
- Dermatofitoza (gljivice) – može se preneti kontaktom sa obolelom životinjom.
Ipak, kod vlasničkih pasa koji su redovno pod tretmanom, ovi rizici su svedeni na minimum.
Zašto ljudi i dalje veruju u mit?
Razlog je jednostavan – navika i strah.
Društvo sporo menja stare obrasce, a ideja da “životinje prenose bolesti” ostala je duboko ukorenjena.
Osim toga, mnogi i dalje mešaju pse koji žive u kući sa onima koji su napolju ili lutaju.
Edukacija i veterinarske kampanje u poslednjim godinama imaju cilj da razbiju taj mit i da istaknu koliko je higijenski standard kod kućnih ljubimaca porastao.
Kako održavati psa zdravim i bezbednim
Da biste bili potpuno mirni, dovoljno je da sledite osnovne smernice odgovornog vlasništva:
- Redovno vakcinisanje i zaštita protiv parazita (unutrašnjih i spoljašnjih).
- Održavanje higijene – kupanje, četkanje, čišćenje šapa.
- Redovne kontrole kod veterinara.
- Čista posuda za hranu i vodu.
- Izbegavanje kontakta sa lutalicama.
Uz ove jednostavne navike, vaš pas neće predstavljati nikakav rizik za zdravlje ukućana.
Psihološki aspekt – veza između psa i vlasnika
Maženje psa nije samo fizički kontakt, već i emocionalna komunikacija.
Psi prepoznaju dodir kao izraz poverenja, ljubavi i sigurnosti.
Za decu, to je lekcija o empatiji i brizi, a za odrasle – terapija protiv stresa.
U domovima sa psima, dokazano je da su:
- Nivoi stresa niži
- Porodične veze jače
- Atmosfera pozitivnija
Dakle, umesto da izbegavamo maženje, treba da ga podstičemo – jer ono doprinosi zdravlju i ljudi i pasa.
Kada ipak treba biti pažljiv
Postoje situacije kada oprez ima smisla:
- Ako pas ima otvorenu ranu, infekciju kože ili vidljive parazite.
- Ako ste imunokompromitovani (npr. pod terapijom).
- Ako imate novorođenče kod kuće – tada treba pojačati higijenu, ali ne izbegavati psa.
U svim tim slučajevima – osnovna higijena je dovoljna (pranje ruku pre jela, redovno čišćenje prostora).
Nauka potvrđuje: maženje psa je bezbedno
Studije sprovedene u veterinarskim centrima u Evropi i SAD pokazale su da vlasnički psi ne predstavljaju značajan izvor bakterija ili virusa za ljude.
Zapravo, u poređenju sa svakodnevnim predmetima – mobilnim telefonom, tastaturom ili kvakom na vratima – pas je često čistiji.
Dakle, strah od prljavštine koju pas “prenosi” je potpuno neopravdan.
Stara izreka „operi ruke posle što si mazio psa“ više ne važi.
U modernim uslovima, vlasnički psi su bezbedni, čisti i zdravi.
Rizik od zaraze postoji samo kod lutalica i netretiranih pasa, dok maženje vašeg kućnog ljubimca donosi više koristi nego opasnosti.
Dakle, mit je razbijen:
Maženje psa ne samo da nije opasno – već je dokazano korisno za fizičko i mentalno zdravlje ljudi.
Umesto da izbegavamo kontakt, treba da ga negujemo – jer odnos između čoveka i psa zasnovan na poverenju, brizi i ljubavi čini oba bića srećnijima.